Сан летње ноћи

Књажевско-српски театар, Крагујевац

Трагична или комична наша животна прича или судбина представља само танану и фину бајку о непоновљивости људских страсти и сукоба, неспоразума и преокрета који воде у несрећу или у срећу.

М. Солдатовић

  

Вилијем Шекспир, редитељ и сценограф Пјер Валтер Полиц, асистент сценографа и шеф сценске технике Саша Ђорђевић, костимограф Јелена Јањатовић, драматург Марија Солдатовић, сликар извођач Миливоје Штуловић, маска Ана Колбјанова, лектор Радован Кнежевић, сценски покрет Данијела Сагић, музика Драгослав Танасковић, инспицијент Никола Стевовић, суфлер Рада Јовановић, сарадник на пројекту Гордана Каловић, тон Добрица Андрић, видео Иван Филиповић, светло Никола Манић и Саша Радивојевић, шминка Марија Курћубић, гардероба Драгица Илић и Мирјана Тодоровић, столар Зоран Јокановић, реквизитери Ненад Милорадовић и Марија Вујичић, декоратери Владан Бркић, Драган Милошевић и Марко Недељковић, плакат и афиша Горан Димић

Играју: ТЕЗЕЈ Миодраг Пејковић, ХИПОЛИТА и ТИТАНИЈА Исидора Рајковић, ЕГЕЈ и ГЛАДНИЦА Александар Милојевић, ХЕРМИЈА Катарина Јанковић, ЛИСАНДЕР Ђорђе Симић, ДЕМЕТАР Милош Крстовић, ХЕЛЕНА Јасмина Димитријевић, ФИЛОСТРАТ и ПУК Марина Стојановић, ОБЕРОН Миодраг Пејковић, ГРАШКОВ ЦВЕТ Дубравка Бркић, ПАУЧИНА и ВИЛА Сања Матејић, МОЉАЦ Владанка Павловић, СЛАЧИЦА Славица Радуловић, ПЕТАР ДУЊА Милић Јовановић, НИК ВРАТИЛО Владан Живковић, ФРАЊА ФРУЛА Чедомир Штајн, ТОМА ЊУШКА Здравко Малетић, ДУШИЦА Душан Станикић, ИНДИЈСКИ ДЕЧАК Богдан Милојевић, ДВОРАНИ Драгослав Танасковић, Никола Милојевић, Иван Видосављевић, Аца Пејчић и Игор Николић, СТРАЖАРИ Здравко Малетић, Саша Ђорђевић, Владан Бркић, Драган Милошевић

 

ЗА ШЕКСПИРА СВЕТ ЈЕ ПОЗОРНИЦА. Трагична или комична, наша животна прича или судбина код њега представља само танану и фину бајку о непоновљивости људских страсти и сукоба, неспоразума и преокрета који воде у несрећу или у срећу. Његова генијалност је плод јединственог талента и непоновљиве ренесансне атмосфере и околности.

САН ЛЕТЊЕ НОЋИ (1595–1596) свакако спада у Шекспирова ремек-дела, и као комедија има вишеструки значај и слојевитост. Три су света или слоја која плету ову изузетну причу. Романтични свет љубавника Хермије, Лисандра, Хелене и Деметра који се ноћу састају у шуми опчињени љубављу и спремни на све. Фантастични свет вила и вилењака којим владају Титанија и Оберон, који плете сан ове љубавне игре, уз помоћ чудесног сока којим се свако поведе и заљуби. Њиме располаже Оберонов верни слуга Пук, правећи несташлуке и практичне шале. И реалистични а уједно и театарски свет радника који у част Тезејеве свадбе спремају комад о ПИРАМУ И ТИЗБИ. Племениту трагедију о несрећној љубави тиранина и његове несуђене драге чије су породице завађене.

Непоновљива лепота и фантастика Шекспирове поезије показује како, и поред мрачних момената, нема места за тугу, и без обзира на то што околности могу да се преокрену, изврће све у шалу, по којој је овај комад драгоцен, јер се ликови узимају сувише за озбиљно.

Познат и као најинтересантнији пример комада у комаду, САН ЛЕТЊЕ НОЋИ доноси непојамно смешну игру радника који се труде да створе комад који ће у свом фарсичном и слатком извођењу на дан који решава и судбину младих љубавника, пред владарем Атине и његовом изабраницом, постићи поенту о преокрету из несреће у срећу баш, тврдећи у дилетатнтској игри, која је забавна и преозбиљна, супротно.

И као код Питера Брука: Тезеј и Хиполита, Оберон и Титанија су само ликови у увеличавајућем огледалу и представљају једно. Лепа Хиполита је Тезејев ратни плен и будућа невеста, а фриволна и мистериозна Титанија, опсена вилинског света или поука из живота, беневолентног Оберона, коме Пук налази и лек и отров са магичном својствима, љубавни сок. Љубав је основна тема овог комада и када је опсена и онда када је реалност. Замисао редитеља била је да обогати овај комад доносећи еротику и етос Балкана, на чијим просторима се збива, компарирајући време антике са временом садашњим.

Koментари

коментари