Херострат

Народно позориште Ниш, Ниш

У Ефесу је 356. г. п. н. е. спаљен Артемидин храм. Једно од седам светских чуда спалио је грчки трговац Херострат. И уместо да буде кажњен и заборављен, злочинац започиње свој друштвени успон. Тако почиње прича о вечитој борби добра и зла, примерена за сва времена и све просторе. Прича о манипулацији новцем, моћи и влсшћу, која кроз векове стихијски разара цело човечанство. Прича о борби праведника који не може да остане равнодушан када зло, цинизам и лицемерје нарастају и прете да захвате све унаоколо.

Григориј Горин, адаптација, дизајн сцене и избор музике Ирфан Менсур, асистент режије Катарина Арсић, костимограф Дејан Гоцић, асистент костимографа Владимир Пекић, патинирање костима Горан Митић, мајстор маске Филип Цветковић, лектор Наташа Илић, дизајн принта Марина Антић, дизајн светла Драгослав Добросављевић, тон мајстор Влада Ђорђевић, инспицијенти Слободан Илић и Ивана Зарков, суфлер Озрен Митић; руководилац технике Зоран Илић, координатор технике Љубиша Живковић, светло Иван Момчиловић, мајстор сцене Славиша Филиповић, декоратери: Драган Динић, Срђан Китановић, Радован Живковић, Миодраг Ђорђевић, Раде Пешић, Марин Рајић и Мића Лазаревић, реквизитери Драган Николић и Марко Паулус, гардеробери Душица Младеновић и Ивана Зарков, шминкери, власуљари Љиљана Рашић и Марија Пешић, кројачки радови Владимир Пекић, Марина Стевановић и Снежана Аранђеловић, радионица Богољуб Ђорђевић, Горан Станковић и Драган Перић, набављачи Добрила Марјановић и Зоран Денчић, возач: Небојша Шарчевић

 

Играју: ЧОВЕК ПОЗОРИШТА Снежана Петровић, ХЕРОСТРАТ Милош Цветковић, ТАМНИЧАР Мирољуб Недовић, КЛЕОН Александар Крстић, КРИСП Драгиша Вељковић, ТИСАФЕРН  Драгослав Савић, КЛЕМЕНТИНА Нађа Недовић Текиндер, ЕРИТА Весна Станковић

Григориј Горин (Григориј Израиљевич Офштејн, 1940–2000, Москва) био је руски писац јеврејског порекла. Писањем се бавио од студентских дана, када је објављивао под псеудонимом Галка Галкина. Написао је тридесетак драма, сценарија и збирки афоризама, а посебно су значајни они који се баве периодом перестројке и распада Совјетског Савеза. Драму „Заборавити Херострата!“ објавио је 1972. године, али она и данас не губи ништа од своје актуелности. „Херострат“ је први Горинов позоришни комад који се ради код нас.

ОСВРНИТЕ СЕ

Рођен сам на Богојављење почетком друге половине прошлог века у једној земљи на брдовитом Балкану. Вољом богова та држава се распала на неколико мањих, по структури и уређењу важних и јаких целина, које су наставиле своје постојање у рајском благостању.

Школовао сам се у неколико држава, живео са неколико лепих и паметних жена, које су ми изродиле три сина. Имам проблем са најмлађим. Воли позориште.

Да би срећно живели, не остављам им ништа. Само то и имам.

За свој рад сам награђиван.

Због мог рада ме воле и цене.

Због мог рада ме не воле и не цене.

Мислим и говорим оно што желим. Не припадам никоме. Сâм сам, учим и питам паметније за савет.

Пристојан сам, лепо васпитан а понеко грешком каже и мио човек.

Волим све што воле млади.

ОСВРНИТЕ СЕ! ЕВО ГА ХЕРОСТРАТ!

 

Ирфан Менсур

Koментари

коментари