Режија, адаптација и избор музике Јагош Марковић
Драматург Молина Удовички Фотез
Сценски говор Љиљана Мркић Поповић
Сценограф Матија Вучићевић
Костимограф Мариа Марковић Милојев
Дизајн звука Владимир Петричевић
Помоћник редитеља и адаптација текстаТара Лазаревић
Извршни продуцент Вук Милетић
Организатор Јасмина Урошевић
Премијерна подела:
Агатон Арсић Саша Торлаковић
Симка Радмила Живковић
Сарка Даница Максимовић
Прока Пурић Небојша Дугалић
Гина Вања Ејдус
Танасије Димитријевић Александар Срећковић
Вида Нела Михаиловић
Др Петровић, адвокат Слободан Бештић
Даница Сузана Лукић
Мића Душан Матејић
Асистент редитеља Ксенија Ћирица
Инспицијент Саша Танасковић
Суфлер Душанка Вукић
Асистент костимографа Ана Коњовић
Мајстор светла Миодраг Миливојевић
Мајстор маске Марко Дукић
Мајстори позорнице Бранко Перишић, Зоран Мирић
Мајстор тона Перица Ћурковић
Костим и декор израђени у радионицама Народног позоришта у Београду
РЕЧ ДРАМАТУРГА
Да је уметност ре-креирање (природе) говори нам први Аристотел у свом чувеном спису „О песничкој уметности“. Јагош Марковић ре-креира Нушићев комад и ствара представу о „ожалошћеној породици„ на почетку XXI века. Суштински се ништа није променило, каже редитељ. И данас су чланови ове породице похлепни, грамзиви, превртљиви, саможиви, лицемерни… Суштински се ништа није променило, а споља понешто. И чим се подигне завеса имамо слику света о коме је реч. То су представници власти, естраде, контраверзног бизниса – самозване величине у пуном сјају и беди сопствене црнине. У својој бриткој анализи и прецизној ре-креацији редитељ иде до краја, до самог дна витализма чланова ове фамилије. Низом монументалних и надахнутих слика прича причу. А то чини с љубављу и емпатијом, не осуђујући их и указујући нам да зрно душе и зраци светлости духа и даље у њима постоје. То што је имовина постала њихов једини апсолут и што су спремни зубима да се кољу не би ли стекли још више, не значи да је људскост у њима потпуно нестала….. На то ко су и какви су све време их подсећа портрет покојног Мате Тодоровића. Овим сценским знаком Јагош Марковић покојника дефинише као главни антагонистички лик. Мата Тодоровић је тестаментом одредио да новац припадне Просвети и Цркви, јер је одлично познавао чланове своје фамилије и знао да је духовна обнова једини њихов истински спас. Нису га разумели.Нису још…..Нису разумели ни зашто највећи део своје имовине оставља кћери Даници. Она је, у Марковићевој представи, понижавана, изманипулисана, ошамућена, али је и даље оно што је звезда Даница нашем роду увек и била – весница зоре и дана. Кћи сунца у народној поезији……..Да би се видела неопходно је упутити поглед ка небу.
