Реч редитељке

„Kако сам научила да возим“ Поле Вогел, текст је који многи називају „Лолитом“ написаном из женске перспективе – лика одрасле Малецке, која се присећа свог детињства. У раду на њему у камерном, интимном простору Хартефакт Kуће, заједно са глумицом Мартом Богосављевић и глумцем Светозаром Цветковићем, као и са свим сарадницима трудили смо се да пронађемо нежан сценски језик за овај сложен, дубок и деликатан текст – који ни не покушава да парира стварности, коју свакодневно живимо. Она је толико страшнија, дешава се свуда око нас и делује нам обесхрабрујуће незаустављиво – да смо кроз ову представу покушали да идемо уназад, корак по корак, испитујући проблем са којим се већина људи која чита овај текст, сусрела некада у животу. Однос ова два лика, Малецке и њеног тече, пун је амбиваленција: љубави, нежности, радозналости, подучавања, поверења, формирања ауторитета, грешака, а последично: пробијања граница, груминга и повређивања, све до тачке самоуништења.  Велика вредност ово текста је емпатија ауторке за оба лика, чиме се отвара важан, полемичан тон о узроцима, а не само последицама таквог односа.

Ово је представа о опроштају, без свести да је немогуће опростити. Надам се да ћемо овом представом људе учинити буднима и макар мало храбријима – мислим да би то било више него довољно у друштву у коме их чинимо осрамоћенима и тихима.“ – Тара Манић, редитељка