Уместо последњег текста Милосава Мирковића, подсећамо на чика-Буцину сарадњу са Вечерњим новостима, које су, захваљујући Буци, објавиле многе књижевне тајне.
Ексклузивно – Непознато писмо Црњанског
Писмо Милоша Црњанског својој Види, по повратку из емиграције. Писмо никада није стигло на лондонску адресу, а сачувала га је Вукица Прица
КАДА се после дугог премишљања и, испоставило се, непотребног страховања, одлучио да прекине живот у емиграцији, где је провео 24 године и врати у Београд, Милош Црњански се у својој 72. години најпре задржао у Опатији, код пријатеља амбасадора Срђана Прице и његове супруге Вукице. Чим се сместио почетком августа 1965. послао је писмо својој Види, која је остала у Лондону. Стицајем околности, то писмо пуно љубави и оданости никада није угледало светлост дана. „Новости“ га сада први пут објављују захваљујући љубазности доајена наше књижевне критике Милосава Буце Мирковића, коме на овом гесту најискреније захваљујемо.
Драги мој Шошо,
Примио сам твоје писмо са исечцима из новина, а примио сам и оно од 23. 8. које ме је обрадовало. После панике, нада. Ни ти, ни ја, ни ико други не можемо избећи судбину и законе природе, али су ми вести о твојој болести поквариле радост овог пута. Сад се надам да ће ипак све добро да се сврши, а у сваком случају човек не треба да очекује никад најгоре. Не треба више да ми пишеш овамо на Ријеку, јер 1. 9. одлазим у Београд. Из Београда јавићу ти телеграмом, нову адресу. Није потребно да шаљеш писма „еджпресс“, а можеш препоручено. Све сам добио, а надам се да си и ти сва моја добила, као и карте из Флорензе и Венезије, кад сам ишао на излет из Падове. То ће бити завршетак моје књиге о Номадима.
Јуче је овамо дошао Таса и решено је следеће: идем у хотел, као у пансион, као гост надлежних, и, тамо можеш и ти доћи. То је за сада мислим најбоље решење. Без брига. То јест прво ћемо мислити о твом здрављу. Према оном што си писала о мишљењу енглеског лекара, сви мисле да је то нешто што многе жене имају. У сваком случају не узбуђуј се. Буди храбра као што си била.
Из хотела ћемо изабрати стан. Припреми твој полазак тако да буде по могућству између 10. и 15. 9. а пођи кад ти јавим.
У овој земљи има свега и апарати овдашњи нису гори од немачких. Пошто ћемо у стану добити све што желимо, мислим да треба баш ако хоћеш наручити из Немачке само шиваћу машину. (Ако желиш и фрижидер). Остало све мислим да треба наручити у Београду, већ и зато да волтажа буде као што је у Београду. Прицини су овде имали много бриге око апарата које су донели. Уосталом све су то ситнице.
Што се тиче паковања побацај све непотребно, чак и дупликате мојих рукописа око Расељених Лица, ако има преписа. Главно је да стигну оригинали рукописа. То је главно. Писма више не шаљи. Исечке исто тако овде добијам. Дошли су новинари, фотографи, фусс. Сутра излази у „Политици“ о мом доласку велики фусс од Васе Поповића који је дошао и то послат са фотографијом од „Политике“. Којешта.
Задржи место у аероплану за горње датуме, а увек можеш изабрати дан кад је леп. Датум горњи саветујем, а ти можеш изабрати и другаче. Не пре мог телеграма. Дочекаћемо те на аеродрому.
Ја имам много пријатеља, овде, више него што сам мислио. Међутим, као филмским глумцима, фамилија се јавља и намеће и ако фамилија није. А треба да те припремим и на то, да и тебе очекује мало изненађења, не само сасвим лепих, од фамилије, како о њима чујем. Све је то ла цомедие хумаине. Сачувај свој нормални притисак и смеј се.
Примићу доста хонорара за почетак, па као госту, новац ми је мало потребан. На твом месту ако имаш уштеђевине оставио бих тамо у банци, а лако је пребацити кад будеш дошла.
Прочитај ово писмо и моје савете пажљиво још једном. Ствари наше код Прице су већ стигле, а кажу да нам ни то није било потребно, јер ћемо добити све. У сваком случају схвати да се наш живот мења, па и ако је свака будућност људи, увек, неизвесна, веруј у своју звезду. Главно је да се волимо и да хладно управљамо наш мали чун.
Сети се нашег чамца у Версаљу.
Обожава те Твој Црњански
ПОЛЕМИКЕ О ПОВРАТКУ
У загребачком часопису „Разлог“ полемику, поводом повратка Црњанског, отворио је Милан Мирић, иначе Србин из Хрватске, који је написао: „Ако нетко данас намерно прешућује политичку и новинарску активност Милоша Црњанског, и то чине у име његових најбољих дела, онда он није схватио та дела, заправо ради против тих дела, и против песника Милоша Црњанског.“ Оштрим чланком „Незнање удружено с мржњом“ одговорио му је Павле Зорић у „Књижевним новинама“, а затим се у полемику укључио и Василије Калезић.
ОДБИО ЧЛАНСТВО У САНУ
ЦРНЈАНСКИ је био изузетно повређен односом САНУ према њему, чије га је Одељење за језик и књижевност предложило за дописног члана. Он је то са индигнацијом одбио, сматрајући да је тај предлог увредљив, јер долази после 60 година књижевног рада и скоро 80 година живота. У изјави „Вечерњим новостима“ објаснио је:
– Негде сам чуо да ме је Добрица Ћосић предложио за дописног члана Академије. Разговарао сам с њим и рекао му да то никако не долази у обзир. Па, у Одељењу за књижевност у Академији има и мојих ђака.
БИВШЕ ЛЕПОТИЦЕ
УОЧИ поласка у домовину Црњански је у једном тренутку, у свом стилу, Прици рекао:
– Страшно ми је да се вратим у Београд после толико година. Најтужније ми је што ћу видети све оне некада лепе жене – сада бабе.
* * * * *
КОФЕР ПУН РУКОПИСА НЕСТАО У СЕОБИ
АМБАСАДОР Југославије у Великој Британији Срђан Прица, а посебно његова супруга Вукица, са којим се Црњански интензивно дружио, најзаслужнији су за повратак великог писца у домовину. На то се Црњански одлучио када је Прици истекао статус амбасадора, који га је својим „бјуиком“ довезао из Трста у Опатију, јер велики горди песник није имао поверења у било кога другог, каже Буца Мирковић за „Новости“. Повратничко писмо Види задобило је своју необичну историју…
– Писмо се после извесног времена вратило у Опатију, односно Прицинима, пошто у Лондону није пронађен адресант. Црњански се већ био вратио у Београд, где је срдачно дочекан у хотелу „Ексцелзиор“. Месец дана касније Прицини се враћају у Београд, са собом су понели сва документа, пошту, па и ово писмо. Вида Црњански никада није прочитала писмо! Госпођа Вукица Прица је сачувала ово хиперборејско писмо Милоша Црњанског и пре неколико дана ми је уручила као свом оданом пријатељу и доживотном пријатељу песника „Сеоба“ и његове супруге Виде, рођене Ружић – каже Милосав Буца Мирковић.
Повратку Црњанског претходила је депеша Јована Веселинова, првог човека Комунистичке партије, упућена Прици, а у којој се писцу гарантује трособан стан, а до усељења о државном трошку обезбеђује апартман у хотелу „Ексцелзиор“.
Веселинов је у свом дому приредио вечеру за Црњанског, на којој су били и Прицини, као и Олга и Танасије Младеновић. Остало је забележено да је великан био одушевљен доласком у свој град,
говорећи „ово је Америка!“. По природи обазрив и неповерљив према непознатима, полако се привикавао на Београђане и све мање зазирао од људи који су га све чешће препознавали на улици, у његовим свакодневним шетњама Пионирским парком, Калемегданом, Кнез Михаиловом. Убрзо су уследиле и реакције на повратак књижевног великана. Најпре се крајем исте, 1965, на њега окомила емигрантска штампа. Лондонска „Наша реч“ је тако написала: „Није само носталгија која је гонила Црњанског у Социјалистичку Федеративну Републику. Нјегов унутрашњи морални немир била је већа снага која га је ломила и која га је сломила, после толико година успешног али мучног врдакања…“.
Иначе, у Београд је после двадесетак дана из Лондона стигла и супруга Вида. На путу се, међутим, изгубио кофер са рукописима и личном преписком Црњанског. Тако би се највероватније, заувек изгубило и драгоцено писмо које објављујемо. Само једна од низа случајности у несвакидашње бурном животу једног од највећих писаца нашег језика.