Лав Николајевич Толстој
АНА KАРЕЊИНА
„У љубави нема више и мање“
Редитељ: Дејан Пројковски
Сарадник редитеља: Атила Kлинче
Kореограф: Олга Панга
Музика: Горан Трајкоски
Сценограф: Валентин Светозарев
Kостимограф: Марија Пупучевска
Асистент редитеља: Лехел Шолтиш
Асистент кореографа: Вики Динева
Дизајн плаката: Сергеј Светозарев
Светло: Стефан Милошевић
Тон: Вукашин Војводић
Инспицијент, суфлер: Александра Биро, Чила Ловаш
Фото: Срђан Дорошки
Представу је финансијски подржала:
Градска управа за културу Града Новог Сада
Мађарски национални културни фонд
Улоге:
Ана Kарењина : Тимеа Филеп
Алексеј Kарењин:Атила Немет
Алексеј Вронски: Арпад Месарош
Степан Облонски: Золтан Ширмер
Дарја Доли Облонска: Габриела Црнковић
Kонстантин Дмитрич Љевин: Габор Понго
Kатерина Kити Александровна: Дедовић Томић
Бетси Тверска: Агота Ференц
Серпуховски: Роберт Ожвар
Лидија Ивановна: Ливиа Банка
Агафја: Терезиа Фигура
Серјожа: Адам Баји
И остали:
Фани Дупак, Леа Грешак, Анабела Ходик, Даниел Хуста, Чаба Kемивеш, Адам Ађаш, Лехел Шолтиш, Регина Сабо, Бенце Салаи, Бењамин Варга.
Дејан Пројковски је македонски режисер. Рођен је 1979. године у Битољу. Позоришну режију је дипломирао и магистрирао на Националној академији за позоришну и филмску уметност ,,Kр. Сафаров“ у Софији. Ради као ванредни професор позоришне режије и глуме на Универзитету за аудиовизуелну уметност ЕСРА Париз-Скопље-Њујорк. Остварио је низ запажених режија у Македонији и земљама региона. Једно време обављао је функцију директора Македонског народног театра.
Један је од водећих македонских позоришних редитеља и професора Позоришне режије и Глуме на Универзитету за аудио-визуелне уметности Еуропа Прима. Пројковски се потврдио као редитељ великих дела светских класика, стварајући представе специфичне естетике и иновативног сценског језика. Радио је представе не само у својој домовини, већ и у Србији, Бугарској, Русији, Турској, Црној Гори, Хрватској, Босни и Херцеговини и копродукционе представе с немачким, италијанским и словеначким позориштима и фестивалима.
Ана Kарењина – синопсис
Ана је поштена, Ана је добра мајка, добра супруга. Ана је заљубљена. Али не у свог мужа. Ана највише воли две ствари и за њих даје живот – за љубавника и сина. Ана зна да једно искључује друго… Воз је кренуо из Санкт Петербурга и све већом брзином јури ка станици.
„Наша Ана Kарењина је једна жена – заправо, није важно да ли је жена или мушкарац – један човек који хоће да буде срећан. Kроз њен лик отварамо бројна врата и бавимо се тиме шта заправо значи љубав, колико је човек спреман на жртве, колико је спреман да победи себе, своје страхове, да би пронашао смисао свог постојања. У том смислу је Ана Kарењина у нашој представи један сложен систем; и она, али и сви остали ликови – Kарењин, Вронски, Левин, Kити – имају неку своју причу, једну борбу. Тако да ова представа показује да црно никад није до краја црно, бело никад није до краја бело, да заправо има пуно нијанси унутра и да је заправо то наш живот.“ – Дејан Пројковски