За песничког војводу, делибошу или девера ове године надмеће се Миљурко Вукадиновић.
МАЛИ ХОД
Незалазни полумаратон истрчао се
примакавши ме овим преосталим данима
где чекам и чикам
себе самог
прелазећи непостојану границу
за границом душотелно сабирницом
све мимоходећи
из једне коморе у другу
из дубоког јутра у ноћ спорозалазну
из књиге задахнуте у књигу жуђену и некњигу скоро
једва избежну
из тела примичуће крхкости у душин реп осребран
из душе окрњено у тело не/преносиви дар
у некњигу можда безљубну
некњигу за све преостало
од љубави и сновине ловне/ломне
ЈЕСЕЊИ МОНАХ
Миљурко Вукадиновић (Горње Сварче, 1953), песник, прозаик, есејиста, антологичар, преводилац. Пише на српском и румунском језику.
Објавио је 20 књига песама на српском језику: Слободно Средоземље (1977), Сплав прокишњава (1979), Књига живих сасвим (1981), Пољски радови (1984), Кап румунске крви (1985), Водјездик (1986), Водјездик 2 (1987), Водена република (1989), Чини и кучине (1990), Своје воде господар (1992), Америка је нео/брађени виноград (2004), Еп о Шљивамешу (2007), Ухођење Вишњића Филипа (2009), Колачевина (2011), „Шкр gut“ (2012), Вевчаница (2014), Вевчаница 2 (2014), „Jесењи монах“ (2015), Конт Ејнер 65 (2015).
На румунском језику објавио књигe песама: Чини и кучине (1996), Са Истока на Исток (1999), Исток – Запад (2001), Ја, моја породица и Еминеску (2000), Зовем се Никита (2005, двојезично издање 2007).
Три прозне књиге Провокативне фигурице (1987), Нишоловка (2011), Мушка природа (2012, три издања) и роман Ловци на пукотине (1994).
Има четири антологије песама на српском језику: Звуци и комешања – новије песништво у Србији, Похвала реду вожње – антологија светске поезије о возовима (1995), антологију светске поезије о болести, болницама, болу – Нису све болести за мене (са Душаном Стојковићем, 2014), као и антологију Трезор српске поезије хх века (са Душаном Стојковићем). У припреми су још два тома Трезора (песници рођени у 19. веку који су стварали и у 20. веку и песници 20. века, са Душаном Стојковићем). Има и две антологије на румунском: Разуђеност архипелага – новије песништво у Србији (у сарадњи са Маријаном Дан, 1998) и Антологију поезије српске авангарде са манифестима (2005).
Аутор је студија: Приближавања (огледи о роману код Срба у Румунији, 1993) и Физичка књига (25 година физизма, 2007).
Заступљен је у бројним антологијама поезије и лексиконима писаца у земљи и иностранству (укупно 78 (на српском и румунском), 43 + 35, превода). Са румунског и српског превео је 33 књиге (сам или у сарадњи) и две књиге са словеначког на румунски (Сречко Косовел, Томаж Шаламун), као и текстове стотинак румунских аутора за српске листове и часописе.
Добитник је угледних домаћих, румунских, молдавијских и македонских признања – за књижевни рад (за песму, за књигу, за поезију, за кратку причу, за есеј, за антологију, за животно дело) и преводилаштво. Укупно – тридесетак награда. Помињемо најзначајније: за песму („Златна струна“ Смедеревске песничке јесени, 2010; „Сија Мајка Ангелина“, 2014), за причу (награда часописа Акт 2008), за књигу (поезије: Књига живих сасвим – „Драгојло Дудић“, 1979, Америка је нео/брађени виноград – „Арка“, 2005, Еп о Шљивамешу – награда „Шумадијских метафора, 2007, Колачевина – „Печат Кнеза Лазара“. 2011, Шкр gut – „Ђурин Шешир“, 2013, Вевчаница – „Књижевна далга“, Македонија, 2014; за књигу прозе Нишоловка – „Слово“, 2012; за есеј: „Павле Бихаљи“, 1979; за антологију: Звуци и комешања – „Захарије Орфелин“, 1989, за укупан допринос: „Златни Орфеј“, 2008, „Сретењска повеља“, 2008, награда „Раде Драинац“ за поетску трилогију Еп о Шљивамешу, Колачевина и Шкр gut, „Раваничанин“, 2014, „Повеља Карађорђе“, 2014, наградa „Збиље“, 2014, наградa Интернационалне Академије „Иво Андрић“ за животно дело, 2014. За преводилаштво: јубиларна медаља „Михај Еминеску“, 2000, специјална награда Савеза књижевника за 2003. годину, награда „Никита Станеску“, 2004, награда часописа Књижевни разговори, 2005 – све у Румунији.
Између осталог, носилац је Ордена са златним венцем Михај Еминеску Републике Молдавије за заслуге у култури и „Златног беочуга“, КПЗ Београда за заслуге у култури Београда.
Бави(о) се издаваштвом и уређивањем листова и часописа у Србији (Књижевни преглед, Унус Мундус) и Румунији (Paradigma, Poezia, Feat beck, Axioma).
ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА (1–10), Dineh, Београд/Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље:
- ПРВО КОЛО
Изборник 1 – Магазин за народни живот и коментари/Шљивамеш и друге поето диверзије – изабрана поезија – (Награде: „Душан Срезојевић“, „Печат вароши сремско-карловачке“)
Изборник 2 – Провокативне фигурице/Трогласник – изабрана проза –
Изборник 3 – Књига насред друма – изабрани преводи –
Изборник 4 – Нису све болести за мене – изабрана антологија –
Изборник 5 – Проветравање (1–2) – изабрани есеји и критике –
Изборник 6 – Неукњижено (1–2) – изабрано изван књига –
ПОСЛЕДЊЕ ПРИНОШЕЊЕ
А нисам исцелитељ
јер љубав је слепа мало кад
толико света да је
незалечива
А књиге су прогутале жене
као што су књиге и писање
прогутале све
и љуба