Не уведи нас у искушење

Фауст је део животног пута, када све што смо градили, чему смо живот посветили изгледа промашено и без смисла, спремни да све бацимо у воду зарад само једног тренутка утехе. Једини излаз је искушење. Човек када хрли у искушење, не да би доказао своју верност и постојаност, већ да би у паду нашао олакшање. Да би се осветио себи и свом промашеном животу и макар у болу осетио прави живот… Да би казнио своје године које су прошле, јер он хоће назад у живот, у младост, у страст, необузданост, загрљај. У таквим тренуцима нас слуша и гледа цела васиона. И Господ који ћути и чека, али и ђаво који све чежње може да испуни и да врати време и младост и лепоту, виталност, жену…Само тражи да му пружиш руку и прихватиш искушење и већ имаш све. Све осим слободе. Ђаво даје илузију слободе и држи те у власти. Kад приметиш да си у његовој власти, то више није важно, јер и више ниси онај који си био. Фауст је последња борба у којој не помаже ни памет ни образовање. Најпаметнији човек остаје без свих аргумената којима се током живота оружао, без знања, без мудрости, без смирености. Где је онда помоћ? Kако се борити? „Фауст“ је најтеже од свих искушења- искушења бесмисла. Ово је комад о чежњи за животом.“

Борис Лијешевић