РЕЧ ДРАМАТУРГА

Познато је да у овом роману има разних паралелних прича, мења се
простор, путујемо по времену, из Москве до Јерусалима, Јалте. Има
најмање три разине, и отприлике 100 ликова. Наслов је Мајстор и
Маргарита – али они се појаве веома касно у роману, што је читајући
роман потпуно разумно, али не на сцени.
Све ово што сам набрајала, и што је опште познато – све то је изазов за драматизацију – у подели имамо 11 глумаца, и желели смо сваку причу да испричамо: Воланд и његова пратња у Москви, љубав Мајстора и Маргарите, Пилатове патње и расправе са Јешуом, Бездомни Иван у лудници, Сатанов бал – то су неки пунктови који су веома важни. Али исто је важна и политичка ера, да знамо у ком смо режиму, где се развија ово надреално лудило са једне, и потпуни реализам с друге стране. Важна је јако и љубавна прича. Наша Маргарита веома снажно се бори за своју истину, љубав, и за њега, Мајстора. Постојање ових великих сила у човеку треба да прати и текст – разним решавањима (решењима). 
Булгаково (Булгаковљево) ремек дело смо поштовали, али не
мистификовали. Направили смо своју причу са скоро свим  eлементима интегралног текста, прилагођујући (прилагођавајући је) нашим сценским условима. Верујемо у то, да позориште је простор садашњице, значи избегавамо исторични приступ, јер ова прича је веома блиска и нама.