Златно зрно критичарско

Марко Недић

MarkoNedic

Имајући пред собом стваралаштво Милосава Буце Мирковића и његов критичарско-есејистички опус, а с обзиром на стање у српској књижевној, позоришној и филмској критици у 21. веку, Уметнички савет Дана Мирослава Буце Мирковића и СО Александровац одлучили су да допринесу настојању да се реафирмишу критичари и критика како у монографским публикацијама, тако и у периодици и дневној штампи.

Почев од трећих Дана Мирослава Буце Мирковића додељиваће се награда Златно зрно критичарско за књижевну, позоришну и филмску критику, које ће понети један аутор који је у периоду од 1. јуна текуће до 1. јуна наредне године објавио научном апаратуром адекватно опремљен, објективно образложен, поетолошки и стилски оригиналан и пристојно правописно и језички уређен приказ или критику књижевног дела, позоришног комада или филмског остварења.

С намером да укаже на параметре којима ће се Уметнички савет руководити при додели награде и са циљем да књижевној, позоришној и филмској критици поврати пристојност и објективност, овогодишњи Уметнички савет Дана Милосава Буце Мирковића одлучио је да успостави јасне критеријуме за жирирање; отуда је првонаграђена књига путоказ и водич који нас подсећа каква критика поново треба да буде:

Златним зрном критичарским награђује се хрестоматија критика, приказа и есеја „Наративна полифонија Јанка Вујиновића“, у издању ИП „Филип Вишњић“ из Београда (2016), коју је приредио др Марко Недић.

Књижевни критичар, историчар књижевности, прозни писац и есејиста Марко Недић рођен је 1943. године у Гајтану, општина Медвеђа, Србија. Гимназију је завршио у Врбасу, а Филолошки факултет у Београду, на групи за југословенску и општу књижевност. Магистрирао је на Филолошком факултету с радом „Проза Растка Петровића“, докторирао на Филозофском факултету у Новом Саду с радом „Поетички основи прозе Мирослава Јосића Вишњића“.

Био је запослен у Математичкој гимназији у Београду, у Педагошкој школи (Педагошкој академији) у Београду, Институту за књижевност и уметност, када је предавао књижевност у Филолошкој гимназији (Друга београдска), Издавачком предузећу Народна књига и у Српској књижевној задрузи.У току 1975/1976. школске године био је на студијском боравку у Француској, на Ecole des hautes études en sciences sociales у Паризу, као стипендиста француске владе. Од 1974 до 1977. био је стални књижевни критичар дневног листа Политика. Члан је Удружења књижевника Србије од 1972. године.

Објавио је следеће књиге: Кућа у пољу – проза, 1970; Магија поетске прозе – студија о прози Растка Петровића, 1972; Нова критичка опредељења – заједно са групом београдских критичара, 1973; Писци као критичари после Првог светског рата – студија и избор радова, 1975; Стара и нова проза – Огледи о српским прозаистима, 1988; Критика новог стила, 1993; Основа и прича – Огледи о савременој српској прози, 2002; Проза и поетика Мирослава Јосића Вишњића, 2008; Стилска преплитања – Огледи о српским прозним писцима друге половине ХIХ и прве половине ХХ века, 2011; Између реализма и постмодерне – Огледи о српским прозним писцима друге половине ХХ века, 2012.

За штампу је приредио књиге старијих и савремених српских писаца: Стефана Митрова Љубише, Милована Глишића, Лазе Лазаревића, Стевана Сремца, Симе Матавуља, Борисава Станковића, Анђелка Крстића, Милутина Ускоковића, Драгише Васића, Иве Андрића, Милана Кашанина, Растка Петровића, Ћамила Сијарића, Драгослава Михаиловића, Зорана Глушчевића, Гроздане Олујић, Моме Капора. Приређивач је зборника критика, приказа и есеја Наративна полифонија Јанка Вујиновића, ИП „Филип Вишњић“, Београд, 2016.

Аутор је предговора или поговора за књиге наших писаца друге половине 20. века: Милоша Црњанског, Слободана Џунића, Павла Угринова, Миодрага Павловића, Живојина Павловића, Мирослава Егерића, Жарка Команина, Милисава Савића, Мирослава Јосића Вишњића, Радослава Братића  и других.

Приредио је и књиге једног броја страних аутора: В. Шекспира, А. П. Чехова, Е. Хемингвеја, Ф. Кафке, Т. Вулфа. Такође је приредио и зборнике научних радова: Међуратна српска књижевност, 1983; Хорхе Луис Борхес (заједно са Ф. Матићем), 1996; Сто година Српског књижевног гласника (са С. Тутњевићем), 2003; Зборник у част Драгише Витошевића, 2005; Књижевно дело Добрице Ћосића (са В. Вукашиновићем), 2005; Нова Европа 1920–1941 (са В. Матовић), 2010.

Члан је Управног одбора Матице српске у Новом Саду, УО Удружења књижевника Србије и УО Задужбине Милоша Црњанског, такође је члан Одбора за књижевност Задужбине Илије М. Коларца, Програмског савета књижевне манифестације Савремена српска проза у Трстенику и Програмског савета Задужбине „Доситеј Обрадовић“ у Београду. Секретар је Одбора за књижевност и језик Матице српске и председник Савета Филозофско-књижевне школе у Крушевцу. Члан је Уређивачког одбора Антологијске едиције Десет векова српске књижевности коју припрема и објављује Издавачки центар Матице српске. Био је члан редакције часописа Савременик, Књижевност и Relations.

За књижевни рад, за прозу, добио је Награду листа Младост и награду часописа Књижевност, за критику и есејистику награде „Исидора Секулић“ и „Милан Богдановић“.

Александровац, 31. мај 2016.
Уметнички савет
Дана Милосава Буце Мирковића

Koментари

коментари