Miljurko

За песничког војводу, делибошу или девера ове године надмеће се Миљурко Вукадиновић.

  

МАЛИ ХОД

Незалазни полумаратон истрчао се

примакавши ме овим преосталим данима

где чекам и чикам

себе самог

прелазећи непостојану границу

за границом душотелно сабирницом

све мимоходећи

из једне коморе у другу

из дубоког јутра у ноћ спорозалазну

из књиге задахнуте у књигу жуђену и некњигу скоро

једва избежну

из тела примичуће крхкости у душин реп осребран

из душе окрњено у тело не/преносиви  дар

у некњигу можда безљубну

некњигу за све преостало

од љубави и сновине ловне/ломне

 

 

ЈЕСЕЊИ МОНАХ

Миљурко Вукадиновић (Горње Сварче, 1953), песник, прозаик, есејиста, антологичар, преводилац. Пише на српском и румунском језику.

Објавио је 20 књига песама на српском језику: Слободно Средоземље (1977), Сплав прокишњава (1979), Књига живих сасвим (1981), Пољски радови (1984), Кап румунске крви (1985), Водјездик (1986), Водјездик 2 (1987), Водена република (1989), Чини и кучине (1990), Своје воде господар (1992), Америка је нео/брађени виноград (2004), Еп о Шљивамешу (2007), Ухођење Вишњића Филипа (2009), Колачевина (2011), „Шкр gut“ (2012), Вевчаница (2014), Вевчаница 2 (2014), „Jесењи монах“ (2015), Конт Ејнер 65 (2015).

На румунском језику објавио књигe песама:  Чини и кучине (1996), Са Истока на Исток (1999),  Исток – Запад (2001), Ја, моја породица и Еминеску (2000), Зовем се Никита (2005, двојезично издање 2007).

Три прозне књиге Провокативне фигурице (1987), Нишоловка (2011), Мушка природа (2012, три издања) и роман Ловци на пукотине (1994).

Има четири антологије песама на српском језику: Звуци и комешања – новије песништво у Србији, Похвала реду вожње – антологија светске поезије о возовима (1995), антологију светске поезије о болести, болницама, болу – Нису све болести за мене (са Душаном Стојковићем, 2014), као и антологију Трезор српске поезије хх века (са Душаном Стојковићем). У припреми су још два тома Трезора (песници рођени у 19. веку који су стварали и у 20. веку и песници 20. века, са Душаном Стојковићем). Има и две антологије на румунском: Разуђеност архипелага – новије песништво у Србији (у сарадњи са Маријаном Дан, 1998) и Антологију поезије српске авангарде са манифестима (2005).

Аутор је студија: Приближавања (огледи о роману код Срба у Румунији, 1993) и Физичка књига (25 година физизма, 2007).

Заступљен је у бројним антологијама поезије и лексиконима писаца у земљи и иностранству (укупно 78 (на српском и румунском), 43 + 35, превода). Са румунског и српског превео је 33 књиге (сам или у сарадњи) и две књиге са словеначког на румунски (Сречко Косовел, Томаж Шаламун), као и текстове стотинак румунских аутора за српске листове и часописе.

miljurko1

 

Добитник је угледних домаћих, румунских, молдавијских и македонских признања – за књижевни рад (за песму, за књигу, за поезију, за кратку причу, за есеј, за антологију, за животно дело) и преводилаштво.  Укупно – тридесетак награда. Помињемо најзначајније: за песму („Златна струна“ Смедеревске песничке јесени, 2010; „Сија Мајка Ангелина“, 2014), за причу (награда часописа Акт 2008), за књигу (поезије: Књига живих сасвим – „Драгојло Дудић“, 1979,  Америка је нео/брађени виноград – „Арка“, 2005, Еп о Шљивамешу – награда „Шумадијских метафора, 2007, Колачевина – „Печат Кнеза Лазара“. 2011, Шкр gut – „Ђурин Шешир“, 2013, Вевчаница – „Књижевна далга“, Македонија, 2014;  за књигу прозе Нишоловка – „Слово“, 2012; за есеј: „Павле Бихаљи“, 1979; за антологију: Звуци и комешања – „Захарије Орфелин“, 1989, за укупан допринос: „Златни Орфеј“, 2008, „Сретењска повеља“, 2008, награда „Раде Драинац“ за поетску трилогију Еп о Шљивамешу, Колачевина и Шкр gut,  „Раваничанин“, 2014, „Повеља Карађорђе“, 2014, наградa „Збиље“, 2014, наградa Интернационалне Академије „Иво Андрић“ за животно дело, 2014. За преводилаштво: јубиларна медаља „Михај Еминеску“, 2000, специјална награда Савеза књижевника за 2003. годину, награда „Никита Станеску“, 2004, награда часописа Књижевни разговори, 2005 – све у Румунији.

Између осталог, носилац је Ордена са златним венцем Михај Еминеску Републике Молдавије за заслуге у култури и „Златног беочуга“, КПЗ Београда за заслуге у култури Београда.

Бави(о) се издаваштвом и уређивањем листова и часописа у Србији (Књижевни преглед, Унус Мундус) и Румунији (Paradigma, Poezia, Feat beck, Axioma).

ИЗАБРАНА ДЕЛА МИЉУРКА ВУКАДИНОВИЋА (1–10), Dineh, Београд/Народна библиотека „Раде Драинац“, Прокупље:

  1. ПРВО КОЛО

Изборник 1 – Магазин за народни живот и коментари/Шљивамеш и друге поето диверзије – изабрана поезија – (Награде: „Душан Срезојевић“, „Печат вароши сремско-карловачке“)

Изборник 2 – Провокативне фигурице/Трогласник – изабрана проза –

Изборник 3 –  Књига насред друма – изабрани преводи –

Изборник 4 – Нису све болести за мене – изабрана антологија –

Изборник 5 – Проветравање  (1–2) – изабрани есеји и критике –

Изборник 6  – Неукњижено (1–2) – изабрано изван књига –

 

 

 

ПОСЛЕДЊЕ ПРИНОШЕЊЕ

 

А нисам исцелитељ

јер љубав је слепа  мало кад

толико света да је

незалечива

А књиге су прогутале жене

као што су књиге и писање

прогутале све

и љуба

 

Koментари

коментари