JEU DE PAUME

Ако се у Жупи родиш с јесени, у име твоје наздраве, па као птића из дренка те соком поје. Ако се у Жупи родиш у зиму, тад сви у крају наздраве ти, па у вину млађаном те окупају…

Continue ReadingJEU DE PAUME

ШИРОКО ЈЕ ПОЉЕ

У годинама детињства моје сестре и ја најрадије бисмо посећивали ујна-Лепшу, родом из Крушевца, која се удала за нашег деда-ујака Мику Џамбаса, младог и виталног винарског трговца. Међутим, имали смо ми и других тетака, ујни и стрина, које…

Continue ReadingШИРОКО ЈЕ ПОЉЕ

КАКВЕ ТО ВЕЗЕ ИМА

Какве то везе има, Боже мој, Елијар је рођен у Сен-Денију, ја у Александровцу жупском.   Какве то везе има, сестре моје, њему је жену преотео Дали, а моја се вратила мајци. Какве то везе има, брате мој,…

Continue ReadingКАКВЕ ТО ВЕЗЕ ИМА

АЈМО ЈЕДНУ БУЦИНУ

Умети увек запевати, умети увек запевати праву песму, умети увек запевати праву песму звонко, то није ни вештина ни дар, то је снага. Снага срца негојеног мнењем, заблудом и предрасудом. Снага душе нехрањене похвалницом, захвалницом, наградицом. Снага духа…

Continue ReadingАЈМО ЈЕДНУ БУЦИНУ

ВЕЧИТИ ПОЗОРИШТНИК

 Врло је тешко одредити у једном потезу разбарушену позоришну делатност Милосава Буце Мирковића (1932 – 2013), јер је позориште осећао свим својим песничким бићем. Из тог развијеног и продубљеног позоришног осећања разгранавало се његово позоришно деловање. Круна на…

Continue ReadingВЕЧИТИ ПОЗОРИШТНИК

End of content

No more pages to load